Родољуб Шабић: Поверенику су потребна већа овлашћења

07.11.2011

Није добро да било ко оцењује сопствени рад, па ни ја то нећу радити, одговара повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић на питање шта сматра својим највећим успехом, а шта највећим неуспехом у последњих седам година колико је на челу те независне институције.
Шабићу крајем децембра истиче први мандат, а организације цивилног друштва, удружења новинара, судија и тужилаца затражили су да му посланици изгласају још један мандат на који по закону има право. Оцена тих организација, али и убедљиве већине грађана, је да је Родољуб Шабић од 2004. успео не само да постави темеље једне нове институције, већ и да руководи ретким државним органом који обавља своје задатке у корист јавности.
Шабић каже да је задовољан оценама које су о његовом раду давали други. „Рад институције на чијем сам челу оцењен је веома добрим оценама монитора ЕУ, Савета Европе, ОЕБС, независних експерата, новинарских и медијских удружења и других субјеката цивилног сектора. А најважније је да га свакодневно добро оцењују многи тзв. „обични“ грађани. Афирмисање у почетку потпуно анонимне институције, као органа власти у који грађани верују што, поред осталог, потврђује и велики и стално растући број захтева за заштиту права је успех, вредан резултат рада мојих сарадника и мог. То је успех. А објективан неуспех је то што упркос упорним настојањима, нисам успео да издејствујем ни од једне од неколико влада које су се промениле, да овој институцији обезбеде, ако не пуну, праву подршку, онда бар неопходан простор за рад због чега институција и данас ради са далеко мањим бројем сарадника од потребног и планираног.“

Недавно сте затражили већа овлашћења за Повереника, могућност директног кажњавања органа који прекрши Закон о доступности информација. Зашто?

Тачно је, недавно сам у Параћину говорио о томе да ако хоћемо и боље резултате у примени закона треба институцији повереника повећати овлашћења. То проширење овлашћења не би било неопходно када би други своја овлашћења користили на прави начин. Нажалост, досадашња сад већ шестогодишња пракса не говори у прилог томе. Говорио сам наиме о кршењу закона и о томе да одговорности за то нема или је само симболична. С тим у вези сам подсетио на чињеницу да неке моје колеге у другим земљама имају овлашћења да сами воде прекршајни поступак и изричу казне, а да српски повереник нема овлашћења чак ни да покрене прекршајни поступак него то мора да очекује од министарства надлежног за надзор над применом закона. Моји сарадници су уредно комплетирали документацију за неколико хиљада случајева у којима је прекршај очигледно био почињен, формално је покренуто само 200 или 300 поступака, кажњено је неколико десетина људи, све друго је застарело. Таква „политика одговорности“ просто представља позив на кршење закона. Да је повереник био овлашћен да покреће прекршајне поступке могао бих да гарантујем да би сви били покренути. Да је био овлашћен да сам води те поступке сви поступци би били окончани у законском року. А да је питање одговорности за кршење закона благовремено постављено на прави начин данас бисмо имали много мање разлога за покретање прекршајних поступака.

Догађало се и да Вас представници органа државе туже. Колико се од 2004. променио став државних органа према јавности и њеном праву да зна? Да ли јавна предузећа поштују Ваша решења?

Тужби органа власти, углавном недопуштених, против одлука повереника било је 74 и биће их сигурно још.
Однос органа власти према праву јавности да зна се, разуме се, мењао, без сумње мењао се на боље и ситуација је данас практично неупоредива у односу на 2004. Али то, наравно, не значи да треба да будемо задовољни. Проблема још увек има много, превише, о чему сведочи и велики, стално растући број жалби Поверенику. Илустрације ради, подсетићу да их је у 2009. било око 1.900, у 2010. око 2900, у првих десет месеци 2011. око 3.200.
Интервенције Повереника су успешне у преко 90 одсто случајева. У скоро две трећине случајева чак није неопходно доносити ни решење, јер се орган власти, већ након захтева да се изјасни поводом жалбе, одлучује да да информацију коју је претходно ускратио. Ипак, један број решења, иако су она по закону обавезујућа, остане неизвршен. Реч је о релативно малом броју, али о појави која се не сме занемаривати. У уређеној држави или бар држави која то жели да буде, ничим се не може правдати ситуација у којој један орган власти одбија да поступи по налогу другог надлежног органа који је за њега по закону обавезујући.
Дакле, ако неко сматра да је решењем повереника повређен закон, може државном тужиоцу предложити да, у законом предвиђеном року, Управном суду поднесе тужбу ради поништаја решења повереника и да од суда затражи да до коначне одлуке одложи извршење решења повереника. То је једина нормална солуција, све друго представља свесно кршење закона и сопствених обавеза заснованих на закону. Органи власти који крше законе и не извршавају обавезе, тим руше сопствени легитимитет односно своје право да од грађана захтевају поштовање закона и извршавање обавеза.

Да ли очекујете да ћете добити нови мандат после изјаве Јелене Триван да ће Вас Демократска странка предложити? Да ли и даље постоји опасност да Србија остане без Повереника, ма ко то био?

Мандат ће добити онај кога Одбор за културу и информисање предложи а Скупштина изабере. А најважније је што је поступак за утврђивање кандидата за избор повереника отворен, јер још увек имамо времена да буде окончан у року који искључује ризик да би због истека мандата актуелног повереника а неизбора новог, дошло до блокаде институције.
Али још нешто је веома важно. Реизбор повереника је први озбиљан реизбор челника једне од независних регулаторних институција код нас, ускоро ће уследити и реизбор неких других. Било је јако добро да искористимо ову прилику за афирмацију неких стандарда и принципа који би требало да буду незаобилазни у оваквим процедурама.
Наиме, према важећим законским решењима, носиоце таквих функција у Србији предлажу посланичке групе, односно политичке странке. Ово, само по себи, с разлогом или не, ставља под известан знак питања, иначе неопходну, гаранцију да ће изабрани кандидат бити независан у вршењу посла. Због тога би било веома добро, за почетак, у овом поступку реизбора повереника, а потом и у осталим сличним поступцима обезбедити што демократскији и потпуно транспарентан процес у коме може бити више кандидата и где ће повереник бити изабрати на основу квалитета, програма, резултата, уз спремност да се саслуша мишљење науке, струке, цивилног сектора, новинарских асоцијација, а свакако и опозиције.

Колико су грађани обавештени о свом праву на заштиту података о личности? Да ли је то за Вас још тежи посао него спровођење Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја?

На глобалном нивоу обавештеност грађана о правима у вези са заштитом података о личности је апсолутно недовољна. Имплементација бар минималних европских стандарда о заштити података о личности у наш правни поредак је изузетно сложен задатак, не само за Повереника него за државу. Утолико је горе што се доцни са суочавањем са тим задатком.

Ангажовани сте на заштити узбуњивача. Може ли се очекивати велики отпор власти евентуалном усвајању закона о заштити узбуњивача?

Не верујем да је реално очекивати неки велики отворен отпор реализацији препознатљиво добре идеје. Али бојим се да је, нажалост, реално очекивати „пасивну резистенцију“ која ће ту реализацију битно успоравати.

 

 

Ознаке:

, , ,

Везани чланци:

komentar

  1. Dragan

    Gospodin Šabić je na delu pokazao da je čak i kod nas moguće napravit instituciju za zaštitu ljudskih prava koja funkcioniše kao slične u ureženom, demokratskom svetu.Ali za to je potrebno da na funkcije dolaze ljudi sa ličnim i stručnim dignitetom a ne partijsk poslušnici.

  2. Politicar

    Mislim da Rodoljub lepo obavljaa posao, al da bi trebali nekoliko još hrabrijih ljudi da sve krene kako treba! U svakom slučaju iz mog ugla je pozitivan lik definitivno i treba mu dati ovlašćenja!

  3. Kovač A.

    Kad bi na tim visokim funkcijama bilo više ljudi kakav je g.Šabić stvari bi i mogle poći na bolje.

  4. Sava

    Rodoljub Sabic je potpuno pozitivan lik..Covek je i vrhunski profesionalac i posten sto je za nase prilike prava retkost.

  5. Marija

    Ovakav covek kao sto je Rodoljub Sabic, treba da bude Predsednik drzave!

  6. Miladin Jakšić

    I treba mu povećati ovlašćenja.U ovoj zemlji je najveći problem što se za kršenje zakona ne odgovara jer oni koji treba da gone prekršioce to neće bolje rečeno ne smeju da rade.Zato na funkcije treba dovoditi hrabre i nezavisne ljude i dati im sva potrebna ovlašćenja.Samo tako možemo i mi postati uređena i normalna zemlja.

Напишите коментар