Родољуб Шабић: Поверенику су потребна већа овлашћења

Није добро да било ко оцењује сопствени рад, па ни ја то нећу радити, одговара повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић на питање шта сматра својим највећим успехом, а шта највећим неуспехом у последњих седам година колико је на челу те независне институције.
Шабићу крајем децембра истиче први мандат, а организације цивилног друштва, удружења новинара, судија и тужилаца затражили су да му посланици изгласају још један мандат на који по закону има право. Оцена тих организација, али и убедљиве већине грађана, је да је Родољуб Шабић од 2004. успео не само да постави темеље једне нове институције, већ и да руководи ретким државним органом који обавља своје задатке у корист јавности.
Шабић каже да је задовољан оценама које су о његовом раду давали други. „Рад институције на чијем сам челу оцењен је веома добрим оценама монитора ЕУ, Савета Европе, ОЕБС, независних експерата, новинарских и медијских удружења и других субјеката цивилног сектора. А најважније је да га свакодневно добро оцењују многи тзв. „обични“ грађани. Афирмисање у почетку потпуно анонимне институције, као органа власти у који грађани верују што, поред осталог, потврђује и велики и стално растући број захтева за заштиту права је успех, вредан резултат рада мојих сарадника и мог. То је успех. А објективан неуспех је то што упркос упорним настојањима, нисам успео да издејствујем ни од једне од неколико влада које су се промениле, да овој институцији обезбеде, ако не пуну, праву подршку, онда бар неопходан простор за рад због чега институција и данас ради са далеко мањим бројем сарадника од потребног и планираног.“

Недавно сте затражили већа овлашћења за Повереника, могућност директног кажњавања органа који прекрши Закон о доступности информација. Зашто?

Тачно је, недавно сам у Параћину говорио о томе да ако хоћемо и боље резултате у примени закона треба институцији повереника повећати овлашћења. То проширење овлашћења не би било неопходно када би други своја овлашћења користили на прави начин. Нажалост, досадашња сад већ шестогодишња пракса не говори у прилог томе. Говорио сам наиме о кршењу закона и о томе да одговорности за то нема или је само симболична. С тим у вези сам подсетио на чињеницу да неке моје колеге у другим земљама имају овлашћења да сами воде прекршајни поступак и изричу казне, а да српски повереник нема овлашћења чак ни да покрене прекршајни поступак него то мора да очекује од министарства надлежног за надзор над применом закона. Моји сарадници су уредно комплетирали документацију за неколико хиљада случајева у којима је прекршај очигледно био почињен, формално је покренуто само 200 или 300 поступака, кажњено је неколико десетина људи, све друго је застарело. Таква „политика одговорности“ просто представља позив на кршење закона. Да је повереник био овлашћен да покреће прекршајне поступке могао бих да гарантујем да би сви били покренути. Да је био овлашћен да сам води те поступке сви поступци би били окончани у законском року. А да је питање одговорности за кршење закона благовремено постављено на прави начин данас бисмо имали много мање разлога за покретање прекршајних поступака.

Догађало се и да Вас представници органа државе туже. Колико се од 2004. променио став државних органа према јавности и њеном праву да зна? Да ли јавна предузећа поштују Ваша решења?

Тужби органа власти, углавном недопуштених, против одлука повереника било је 74 и биће их сигурно још.
Однос органа власти према праву јавности да зна се, разуме се, мењао, без сумње мењао се на боље и ситуација је данас практично неупоредива у односу на 2004. Али то, наравно, не значи да треба да будемо задовољни. Проблема још увек има много, превише, о чему сведочи и велики, стално растући број жалби Поверенику. Илустрације ради, подсетићу да их је у 2009. било око 1.900, у 2010. око 2900, у првих десет месеци 2011. око 3.200.
Интервенције Повереника су успешне у преко 90 одсто случајева. У скоро две трећине случајева чак није неопходно доносити ни решење, јер се орган власти, већ након захтева да се изјасни поводом жалбе, одлучује да да информацију коју је претходно ускратио. Ипак, један број решења, иако су она по закону обавезујућа, остане неизвршен. Реч је о релативно малом броју, али о појави која се не сме занемаривати. У уређеној држави или бар држави која то жели да буде, ничим се не може правдати ситуација у којој један орган власти одбија да поступи по налогу другог надлежног органа који је за њега по закону обавезујући.
Дакле, ако неко сматра да је решењем повереника повређен закон, може државном тужиоцу предложити да, у законом предвиђеном року, Управном суду поднесе тужбу ради поништаја решења повереника и да од суда затражи да до коначне одлуке одложи извршење решења повереника. То је једина нормална солуција, све друго представља свесно кршење закона и сопствених обавеза заснованих на закону. Органи власти који крше законе и не извршавају обавезе, тим руше сопствени легитимитет односно своје право да од грађана захтевају поштовање закона и извршавање обавеза.

Да ли очекујете да ћете добити нови мандат после изјаве Јелене Триван да ће Вас Демократска странка предложити? Да ли и даље постоји опасност да Србија остане без Повереника, ма ко то био?

Мандат ће добити онај кога Одбор за културу и информисање предложи а Скупштина изабере. А најважније је што је поступак за утврђивање кандидата за избор повереника отворен, јер још увек имамо времена да буде окончан у року који искључује ризик да би због истека мандата актуелног повереника а неизбора новог, дошло до блокаде институције.
Али још нешто је веома важно. Реизбор повереника је први озбиљан реизбор челника једне од независних регулаторних институција код нас, ускоро ће уследити и реизбор неких других. Било је јако добро да искористимо ову прилику за афирмацију неких стандарда и принципа који би требало да буду незаобилазни у оваквим процедурама.
Наиме, према важећим законским решењима, носиоце таквих функција у Србији предлажу посланичке групе, односно политичке странке. Ово, само по себи, с разлогом или не, ставља под известан знак питања, иначе неопходну, гаранцију да ће изабрани кандидат бити независан у вршењу посла. Због тога би било веома добро, за почетак, у овом поступку реизбора повереника, а потом и у осталим сличним поступцима обезбедити што демократскији и потпуно транспарентан процес у коме може бити више кандидата и где ће повереник бити изабрати на основу квалитета, програма, резултата, уз спремност да се саслуша мишљење науке, струке, цивилног сектора, новинарских асоцијација, а свакако и опозиције.

Колико су грађани обавештени о свом праву на заштиту података о личности? Да ли је то за Вас још тежи посао него спровођење Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја?

На глобалном нивоу обавештеност грађана о правима у вези са заштитом података о личности је апсолутно недовољна. Имплементација бар минималних европских стандарда о заштити података о личности у наш правни поредак је изузетно сложен задатак, не само за Повереника него за државу. Утолико је горе што се доцни са суочавањем са тим задатком.

Ангажовани сте на заштити узбуњивача. Може ли се очекивати велики отпор власти евентуалном усвајању закона о заштити узбуњивача?

Не верујем да је реално очекивати неки велики отворен отпор реализацији препознатљиво добре идеје. Али бојим се да је, нажалост, реално очекивати „пасивну резистенцију“ која ће ту реализацију битно успоравати.

 

Ознаке:

родољуб шабић, повереник, јелена триван, закон

Везани чланци:

• Кад може Тадић, што не би и Палма Како председник државе који је у исто време и председник једне странке може да тражи од градоначелника који је у исто време и посланик да се одрекне једне функције
• Случај Биљане Мраовић: Повређена тајност писма Моје писмо Председнику је постало предмет тужбе. Тужена сам за кривично дело клевете од колеге чије сам име у писму поменула
• Повереник покреће поступак у случају Биљане Мраовић Најнепријатније је то што се односи на лажно представљање и на нешто што личи на претњу, изјавио Родољуб Шабић за Прес
• Неликвидна фирма добила посао од државе Суспендовани Закон о јавним набавкама је прописивао да понуђач мора да поседује „довољан финансијски и технички капацитет“, а спорна уредба Владе прописује да тај „капацитет“ подразумева „позитивно пословање понуђача у једној од последње три обрачунске године“
• Шабић: ДВТ не негира да је користило податке БИА Обрада података о било чијој личности, без знања оног о коме се ради, дозвољена је само када је то законом изричито предвиђено. Није спорно да тужилаштва, у сврху борбе против криминала и ради заштите безбедности државе, могу прибављати и прибављају податке од БИА. Али, ДВТ није тужилаштво, није никакав орган гоњења
• Вукчевић и Радовановић “нису тражили податке од БИА” БИА потврдила да је одржан састанак са члановима Државног већа тужилаца, али је нагласила да тема није био избор тужилаца, већ редовне активности БИА и тужилаштва. Ни у једном случају кандидата који нису изабрани разлог за неизбор није била недостојност, саопштио повереник Шабић
• Горан Милошевић коначно запослен После акције Пиштаљке, најпознатији узбуњивач у Србији потписао уговор о раду на неодређено време. Пиштаљка ће наставити да тражи да узбуњивачи буду заштићени законом
• Доктори против корупције: Влада легализује сукоб интереса Изменама закона предложено брисање члана којим је државним лекарима одређен рок од три године да престану да раде у приватној пракси
• Десет година (не)успеха у борби против корупције Није истражено порекло новца ниједног купца друштвене имовине, председници општина траже мито од власника приватних фирми, рекли су учесници округлог стола
• Транспаренси: Србија стагнира у борби против корупције Упркос изјавама званичника да је борба против корупције њихов приоритет, Србија се није помакла на лествици перцепције корупције
• Генерални секретаријат председника прекршио закон Због откривања личних података Биљане Мраовић Повереник поднео захтев за покретање прекршајног поступка против одговорног лица. Против непознатог лица поднета кривична пријава због лажног представљања и неовлашћеног прикупљања личних података
• Војислав Брајовић пред прекршајним судом Познати глумац и саветник председника Тадића окривљен да је као одговорно лице прекршио Закон о заштити података о личности. Брајовић није заштитио личне податке судије Биљане Мраовић кад је копију њеног писма упућеног председнику доставио особи која га искористила да судију тужи за клевету
• Дулић не да информације о јавним набавкама Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић казнио Министарство животне средине, рударства и просторног планирања са 20.000 динара зато што Топличком центру за демократију и људска права није доставило информације о јавним набавкама у 2010.
• Биљана Мраовић ослобођена, Војислав Брајовић кажњен Прекршајни суд у Београду казнио познатог глумца и саветника председника Тадића са 15.000 динара због кршења Закона о заштити података о личности, док је нереизабрана судија Биљана Мраовић ослобођена кривице по приватној тужби за клевету
• Председник GRECO подржао Пиштаљку Председник Групе земаља за борбу против корупције (GRECO) Драго Кос подржао рад овог портала и рекао да се нада да ће његови резултати бити једнако добри као резултати сличних сајтова у Румунији и Словенији
• РТС: Пиштаљком против корупције Десет година после петооктобарских промена, на пољу борбе против корупције, осим реторичке посвећености, веома је мало урађено, оцењено је на скупу у организацији портала "Пиштаљка", објавила је Радио-телевизија Србије
• РТС: Законом до сузбијања корупције Сузбијање корупције у Србији није могуће без законске заштите инсајдера. "Заштиту као узбуњивач у поступку ће добити онај ко пружи информације које зовемо инсајдерске и ко у доброј вери пријави оно што зовемо коруптивно понашање", изјавила Зорана Марковић о будућем правилнику
• Блиц: Неопходан закон о заштити узбуњивача И данас трпим и ко зна са чиме ћу се у будућности сусретати, каже Горан Милошевић, најпознатији српски узбуњивач. Србији је неопходан обухватан закон који ће штитити све инсајдере, а не само оне који пријављују корупцију у државним органима
• ЧЕДОМИР ЧУПИЋ: ШИЗОФРЕНА СЛИКА СРБИЈЕ По мени је владајућа коалиција изгубила право да се назива проевропском. Сада би требало да се зову За моју Србију, За мој лични интерес или За мој део Србије, каже председник Одбора Агенције за борбу против корупције
• Како заштитити дуваче у пиштаљку До краја маја Агенција за борбу против корупције направиће нацрт Правилника о заштити узбуњивача, рекла директорка Агенције Зорана Марковић на округлом столу Пиштаљке. У међувремену, безбедносне службе распитују се о сараднику Пиштаљке Ивану Нинићу
• Стивен Кон: Узбуњивачи из 1777. Амерички Конгрес је свега две године после усвајања Декларације о независности изгласао први закон о заштити узбуњивача, пише извршни директор Националног центра за узбуњиваче из Вашингтона Стивен Кон, који је од 11. до 14. јула гост Пиштаљке у Београду
• Стивен Кон: Један могући закон о узбуњивачима Подстаћи банкаре у пореским уточиштима да пријаве тајне рачуне српских држављана и да тако омогуће наплату пореза циљ је модела закона о узбуњивачима који је на предлог Пиштаљке написао извршни директор Националног центра за узбуњиваче из Вашингтона