ВСС: Законитост рада није доведена у питање
Рад Високог савета судства у непотпуном саставу не доводи у питање законитост рада и одлучивања, објављено је после седнице ВСС одржане у понедељак. У закључку са седнице наведено је и да је Законом о Високом савету судства прописано да Савет може да одржи седницу уколико је присутно најмање шест чланова Савета, као и да се одлуке Савета доносе већином гласова свих чланова, „који услови су испуњени јер у раду Савета учествује 9 чланова од 11 чланова утврђених Уставом“.
Овакав закључак уследио је после мишљења Заштитника грађана Саше Јанковића да ВСС у садашњем саставу треба да прекине са радом док не обезбеди да судије чине већину његових чланова. Тренутно у раду Савета учествују само четири судије изабране на изборима у судовима, пошто је Благоје Јакшић ухапшен и оптужен за злоупотребу службеног положаја (док је пре десетак година био председник суда у Косовској Митровици), а Милимир Лукић поднео оставку, претходно се пожаливши на притисак извршне власти.
Иако се у закључку са седнице ВСС не помиње мишљење Заштитника грађана, чини се да Савет полемише са тим документом, па се наводи да је и Уставни суд оценио „да се због непотпуног састава Савета не доводи у питање законитост његовог рада и одлучивања“. Притом се Савет позива на одлуку Уставног суда о жалби нереизабраног судије Зорана Савељића из маја 2010, донету у другачијим околностима, и не цитира део одлуке у којој се наводи да је Суд „имао у виду да је Високи савет судства у време доношења оспорене Одлуке имао десет чланова (седам изборних чланова) од 11 чланова утврђених Уставом“. Тренутно ВСС има девет чланова, уз спорни статус декана нишког Правног факултета Предрага Димитријевића, који је по решењу Агенције за борбу против корупције требало да буде разрешен „по сили закона“, али је Скупштина Србије одлучила да не буде разрешен.
На последњој седници, ВСС је такође утврдио да „нису испуњени услови за покретање поступка разрешења Благоја Јакшића, члана Високог савета судства коме је од 24. септембра 2011. године решењем истражног судије одређен притвор због основане сумње да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја“.
„У конкретном случају нису испуњени услови за покретање поступка за престанак функције члана Савета разрешењем који су прописани одредбом члана 41. Закона о Високом савету судства, као ни услови за покретање поступка разрешења са судијске функције прописани одредбом члана 62. Закона о судијама“, односно Јакшић није правоснажно осуђен.
ПРИЛОГ: Закључак са седнице Високог савета судства
Уставни суд се није изјашњавао о законитости садашњег састава ВСС
Саопштење Уставног суда, 18. јануар:
Поводом изјаве председнице Високог савета судства Нате Месаровић, која је протеклих дана објављена у медијима, у којој се наводи да је „и Уставни суд Републике Србије мишљења да непотпуни састав Високог савета судства не утиче на законитост његовог рада“ и да је такав „свој став изнео у предмету 'Савељић' у мају месецу 2010. године када је одлучивао о примедбама на непотпуни први састав Високог савета судства и када је речено да то не може утицати на законитост рада јер је законом прописано да одлуке Високи савет доноси већином чланова“ и закључка Високог савета судства са седнице од 16. јануара 2012. године да „се због непотпуног састава Савета не доводи у питање законитост његовог рада и одлучивања“, што је „оценио и Уставни суд у одлуци број: VIII У-102/2010 од 28. маја 2010. године којом је одлучено о жалби неизабраног судије Зорана Савељића“, ради потпуног информисања, Уставни суд Србије обавештава јавност о следећем:
- Уставни суд је, 28. маја 2010. године, усвојио жалбу З. Савељића и поништио одлуку Високог савета судства од 25. децембра 2009. године у делу у ком је том судији престала судијска функција. Уставни суд се том својом одлуком изјаснио искључиво о питању конституисања првог састава Високог савета судства,
- о питању законитости и легитимности садашњег састава Високог савета судства Уставни суд се до сада није изјашњавао, већ ће то учинити кроз одлуке у предметима по жалбама судија на одлуке Високог савета судства.
Ознаке:
високи савет судства, реформа правосуђа, заштитник грађана


Visoki savet sudstva može da održi sednicu ukoliko je prisutno šest članova ali ne može da donosi odluke. Odluke se donose većinom glasova svih članova, ukoliko je drugačije onda se krši Ustav koji je propisao sastav Visokog saveta sudstva. Prema tome, Visoki savet sudstva je u problemu ukoliko odlučuje u veću od šest a Ustav je propisao da taj tribunal (VSS) ima 11 članova. Ukoliko bi odlučivao u veću od šest, to znači prisutnost tri člana po položaju (ministar pravde, predsednik nadležnog skupštinskog odbora za pravosuđe i predsednica Vrhovnog kasacionog suda koja je izabrana na tu funkciju bez mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda), jednog profesora (sporni status jer mu je funkcija prestala po sili zakona), jednog advokata (sporni status jer ga nije izabrala Skupština Advokatske komore nego njen organ - Upravni odbor) i samo jedan sudija onda tu nema većine od sudija (kako je Ustav odredio) da bi se sačuvala nezavisnost sudova i sudija. U takvoj situaciji politički uticaj i pritisak nemoguće je izbeći.
Na sajtu Društva sudija je objavljeno pismo člana Visokog saveta sudstva Blagoja Jakšića i tri zapisnika Visokog saveta sudstva.
Član VSS-a sudija Milimir Lukić decidirano je naveo da VSS nije vodio zapisnike.
Ko ne gorvori istinu?