Колико нас коштају волонтери у Влади и кабинету председника

28.07.2010

Можда негде у Европи још постоји земља у којој министри раде без плате, али је мало вероватно да игде друго осим у Србији министар просвете плату добија, не из државне касе, већ из касе једног приватног факултета. Можда негде у Европи саветник председника државе, поготово ако су другари као што је код нас случај, обавља јавни посао без плате, јер је власник јаке маркетиншке агенције, али мало је вероватно да би такав могао да буде саветник председника државе за медије. И можда негде у Европи и то све може, али је мало вероватно да би игде осим у Србији ова двојица тиме могли да се хвале, јер у преплитању својих неплаћених државних и плаћених приватних послова, ваљда, не виде никакав проблем. Поготово не сукоб интереса. А има и оних који у свему препознају и корист за државу.

Чињеница је да државним службеницима, па и министру просвете Жарку Обрадовићу и саветнику председника за медије Небојши Крстићу, закон експлицитно не забрањује да раде државни посао без плате и допушта им да бирају да ли ће плату добијати у државној служби или на неком другом месту на коме још раде. То право, поред Обрадовића и Крстића, у Скупштини користе и многи посланици, а у Влади још два министра, министар вера Богољуб Шијаковић и министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић. Баш као и Обрадовић, и Шијаковић и Чиплић одлучили су се да плату примају на факултетима на којима предају. Али за разлику од њих Обрадовић своју плату од 200.000 динара (како стоји у његовој имовинској карти) зарађује као ванредни професор на приватном факултету за који је као министар просвете надлежан.

У Крстићевој имовинској карти не пише од чега саветник председника живи последњих шест година кад већ не живи од саветничке плате, па је за прептоставити да, пошто у имовинској карти каже да нема уштеђевине, живи од прихода које остварује као стопостотни власник једне утицајне маркетиншке агенције која, између осталог, потенцијалним клијентима на свом сајту нуди и “ефикасан пласман у медијима”. (линк)

Због оваквог ангажмана министром и саветником су се бавила и надлежна тела за спречавање сукоба интереса, до јануара 2010. године то је био Одбор за решавање о сукобу интереса а од јануара Агенција за борбу против корупције. Поступак против Крстића Одбор је покренуо у новембру јер су била спорна управљачка права у приватној агенцији саветника председника државе. Крстић је тада тврдио да је управљачка права пренео на директорку своје фирме и после тог објашњења Одбор је, већ у децембру, одлучио да поступак против саветника обустави јер се, како рекао Слободан Бељански, у то време председник тог Одбора а сада члан Одбора Агенције за борбу против корупције, установљено да се ради о “повредама мањег значаја које нису утицале на обављање јавне функције”.

Да се поменути Одбор бавио и министровим случајем недавно смо сазнали из интервјуа самог министра. Истичући, рекло би се не без поноса, да је један од малобројних који у влади не прима плату, Обрадовић је рекао да се неће одрећи посла и плате на приватном факултету јер му је то, како тврди, одобрио Одбор за решавање о сукобу интереса. Одбор је, каже Обрадовић, одлучио да као министар просвете може да ради и као предавач на приватном факултету који га је, стиче се утисак из његовог одговора (линк), својевремено “задужио” и тиме што му је дао посао када је мало ко то хтео да учини припадницима Социјалистичке партије Србије.

“Својевремено сам напустио место посланика на сталном раду и прешао на "Мегатренд" где сам дочекан раширених руку у време када је СПС био анатемисан. А, истог дана када сам изабран за министра поднео сам оставку на место в. д. декана Факултета за државну управу при "Мегатренду". Одбор за спречавање сукоба интереса одлучио је да могу да радим као предавач. Иначе, један сам од ретких министара који не прима плату у Влади”, одговорио је Обрадовић упитан да ли размишља да оде са приватног факултета. .

Према незваничним информацијама којима располаже Пиштаљка, Обрадовићевим случајем се, осим појединих малобројних медија, бавила и Агенција за борбу против корупције која је, како тврде наши извори, Обрадовића упозорила да се налази у “сивој зони” и да ће реаговати на прву притужбу на његов рачун.

Члан Одбора Агенције Слободан Бељански није хтео експлицитно да потврди ову информацију јер се, каже, “та ствар налази у надлежности директора Агенције” али се “присећа” да се о томе разговарало. Не сећа се и шта је одлучено.
“Код њега је проблем што ради приватно у свом ресору и што постоји могућност да буде пристрасан у одлучивању”, каже Бељански.

И док Бељански не види проблем у томе да државни службеник не прима плату, јер “свако има право да ради без плате”, Јелисавета Василић, бивши судија и члан Савета за борбу против корупције, упозорава да неплаћање државних службеника може да буде симптом за постојање сукоба интереса.

“Зашто би неко радио без надокнаде?”, пита Василић и одмах и одговара: “Државни службеници имају повлашћене и поверљиве информације које нису доступне свима а то је много скупље од плате”.

Иако закон експлицитно не забрањује да државни службеници раде без плате судија Василић тврди да је овакав вид волонтирања споран са становишта сукоба интереса.

Ни судија Василић, као ни председница Савета Верица Бараћ нису могле да се сете ни да су чуле за земљу у којој министри раде без плате. А то већ довољно говори о самој ствари.

“Не може министар да буде волонтер. Ни министар, ни саветник. Код нас је сукоб интереса релативизован, а Агенција за борбу против корупције је направљена да све релативизује. Пре две године је било јасније да је Драган Марковић Палма у сукобу интереса него данас. Па председник државе је у сукобу интереса јер се не зна када наступа као шеф државе а када као шеф партије. Министар енергетике Петар Шкундрић је акционар НИС-а, што је чист сукоб интереса. Шта рећи за Душана Бајатовића? Како може министар просвете да буде професор на приватном факултету, и да у исто време буде надлежан за просветну инспекцију која треба да контролише тај факултет?”, набраја Бараћ. Председница Савета за борбу против корупције каже да је читав концепт Агенције “лакрдија” и да нема озбиљног бављења корупцијом када на сваке три, четири године, држава гаси једно и прави друго антикорупцијско тело.

“Кругови корупције шири су него што су били и ми имамо системску корупцију какву смо имали и под Милошевићем. Само што је тада Милошевић био изложен притиску јавности и макар делимично био под контролом. Сада тога нема. Основна карика која недостаје је контрола јавности, а контрола јавности је немогућа без слободних медија. А медији у Србији су под потпуном контролом. И у време Милошевића сте имали медије у којима сте могли да изнесете другачије мишљење. Данас тога више нема”, закључује Верица Бараћ.

Ознаке:

Везани чланци:

komentar

  1. Servantes

    Bravo Bravo Bravo
    To se zove novinar i to se zove vest.
    Moje najiskrenije cestitke i srecan rad.

  2. aleksandar ue

    Banda lopovska! Sta mislite? Da ce prestati ako ih lepo zamolimo ? Motke i na ulicu !

  3. Ms B

    I licno i poslovno sam pogodjena ovakvim saznanjem. Ali, iskreno, u ovoj zemlji je odavno sve moguce. A mi samo pricamo i pricamo...

  4. alija

    Ima jedna pitalica koja glasi:
    Sta je potrebno da se desi da na svetu pobedi zlo?
    Odgovor je sledeci:
    Da dobri ljudi ne urade nista.
    Zato dobri ljudi ako vas ima radite nesto.

  5. Realista

    Srbija je zemlja velikih mogućnosti...

    Sve je moguće, i ništa nije nemoguće u njoj.

  6. miroljub

    Svaka čast za sajt. Iskreno se nadam da će da bude kao što je i napisano. Onaj koji prijavi korupciju ili daje pare, ne treba da odgovara pred zakonom. Neka se nadležni sada potrude i prate ovaj sajt i da počnemo sa čišćenjem.
    Korupcija je najveće zlo, korijen dosta problema i rešavanjem tog problema mi popravljamo naše stanje, kako duhovno, tako ekonomsko.
    Još jednom čestitke za ovo. Trudiću se da pratim rad i objave svih korupcija, koje vam se prijave.
    Ukoliko treba neka donacija slobodno stavite račun i svrhu uplate. Neka svako po malo učestvuje u borbi, jedino tako POBEĐUJEMO. SVI POBEĐUJEMO, NA DOSTA FRONTOVA, UKOLIKO OVO POBEDIMO.

  7. V.G.

    Zelim vam sve najbolje u svakom smislu u drzavi koja je, na zalost, "pukla" po svim savovima!

  8. zoran

    Korupcija je svuda u Srbiji.Najvise u javnom sektoriu.Javne nabavke su izmisljene za korupciju za ljude koji su se borili za vlast samo da bi se docepali mesta sa koga ce diktirati uslove primanja mita, a pogotovu izmenom zakona o javnim nabavkama gde sada direktnom neposrednom pogodbom mozete resiti sve svoje zivotne probleme, zdravo je biti uz Tadica i Dinkica.
    Naravno da je i ranije bilo tendera, ali ovo je prevazislo svaku meru pristojnosti bogacenja kako kaze predsednik. On govori jedno, a njegovi bliski se bogate.Krstic ima ovu agenciju, saper drzi Medija centar ili Informbiro, i sva javna preduzeca su duzna da se ulizivanjem ili dobrovoljno obrate njima za savet od 1000 eura mesecne kirije.Sta onda da govorimo o sportu o Dzajicu, o Terzicu, kada je korupcija deo ovog drustva. Srbija je nekom majka a nekom maceha! Majka je za vlast.

  9. De Santis

    Mislim da je ovo sve izrezirano kao povod da se nesto radi u borbi protiv korupcije, nazalost nista se nece drasticno promeniti jer su one najkrupnije afere i dalje tajna.Kad imate vlast gde vam se sve moze a niko nesnosi odgovornost, u takvoj atmosferi korupcija opstaje i cveta a po obicaju stradaju nevini jer su u tom lancu najsalbije karike.Da li je neko odgovarao za privatizaciju, za saradnju sa tajkunima, koliko znam jos uvek nije i pitanje da li ce uopste.Borba sa korupcijom vam je kao borba sa vetrenjacama, "vetar duva" sa svih strana a nezna se kad ce prestati.Uzaludni su pokusaji onih doslednih pravdi koji misle da ce napraviti presedan nekim velikim otkricem.U korupciji uglavnom svi akteri imaju koristi jer svako dobija deo "kolaca" tako da je licni interes ispred moralnog pristupa na prvom mestu.Drzava bezi od odgovornosti i sve prebacuje na teret gradjana kako bi sami prijavljivali korupciju a niko im negarantuje da ce se ista sankcionisati.Afere na sve strane a mnogi danas slobodno setaju bez obzira na dokaze ali je naravno vazno da se vidi napredak koji se toliko istice iako dalje tapkamo u mestu.

  10. Гром

    “Државни службеници имају повлашћене и поверљиве информације које нису доступне свима а то је много скупље од плате”.
    Oдлично срочено, а давно познато.
    Иначе цео текст је одличан, написан једноставним језиком и са илустративним примерима тако да и они што су у горњој зони функционалне писмености могу да скапирају. Штета само што ће га мали број људи прочитати.
    А бојим се да нам спас нема, иако лека има.

  11. intlelktualka

    dr Arčibald Rajs je u svom testamentu (knjiga "Srbi čuvajte se sebe"), pre 90 godina, predvideo sve o čemu novinari 2010. pisu.
    Moralna, ekonomska i nacionalna propast Srbije biće neminovna ukoliko intelektualci Srbije (lekari, prosvetari, državni službenici...) ne budu zaustavljeni na svom putu korupcije.

  12. Milos

    Sticem utisak, citajuci tekst, da nije problem sto ministar Obradovic ima dva posla, nego sto je to posao predavaca na privatnom univerzitetu, ma kako se on zvao.

    Prvo, bilo je puno ministara prosvete, i ne samo prosvete, koji su na to mesto dosli kao predavaci na nekom fakultetu. Razumljivo, manje ih je sa privatnih univerziteta iz dva razloga - oni su mladji, i takodje, ima ih znacajno manje od profesora sa drzavnih univerziteta.

    Drugo, kao ministar, on je mnogo vise "nadlezan" za drzavne nego za privatne univerzitete. Naime, i jedni i drugi moraju da prate neke osnovne zakonske norme (recimo, Zakon o visokom obrazovanju) i moraju ispuniti kriterijume za akreditaciju visokoskolske ustanove, kojom se inace bavi nezavisna Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, a u cijem UO sedi vecina sa drzavnih univerziteta. Sa druge strane, Ministarstvo prosvete ne finansira niti se bavi poslovanjem privatnih fakulteta, ali zato daje pozamasan novac drzavnim, kao i hiljade stipendija (kroz tzv. budzetsko studiranje) studentima iskljucivo drzavnih univerziteta.

    Imajuci ovo u vidu, ne razumem zasto se posebno apostrofira i to u jednom negativnom kontekstu, to sto je Obradovic predavac na privatnom univerzitetu, kao ni razlozi zbog kojih je on odlucio da ne napusta to mesto.

  13. Snezana

    Dobro, pemetno, neophodno ovoj jadnoj državi!

    Ali, ne vidim nigde na sajtu da imate podršku pravosudja ili drugih institucija... A i šta je sa širom medijskom podrškom.... Da vam recimo Šaper, Krstić, Đelić i Đilas pomognu preko svojih agencija i medija? Ja bi tražila od Bože da mi u organizaciji Ekonom:east Grupe i pametne mu Koštro Tamare organizuje panel na temu korupcije sa sve gore navedenim kao učesnicima...

    Želim vam uspeh!

  14. Dragan

    pozdravljam kao gradjanin ove drzave pokretanje ovakvog sajta, i zelja mi je da dokazete da ste dostojni istog, time sto cete svaku nepravilnost ili zloupotrebu koja vam se javi , obelodaniti
    samo napred

  15. laza

    U jednoj opštini u Sremu izvršni organi po budžetu imaju godišnje izdvajanje za plate 1 200 000 dinara. Isti ti za članstvo u raznim komisijama imaju izdvojeno 7 500 000 na godišnjem nivou. Kako neko može da za nekoliko sastanaka mesečno i to u radno vreme dobije skoro 5 puta više nego platu. Eto kako se legalno kradu budžetske pare, sami sebi daju koliko hoće. Zašto se zakonom ne ograniči da svako iz budžeta može primati mesečnu naknadu za prekovremene aktivnosti maksimalno do 50% od svoje plate. Pa da vidim da li će se neko prijavljivati za tri i četri kojekakve komisije.

  16. dragan

    Nazalost to koliko nas kostaju to nikada necemo saznati.
    Zeleo bih da postavim jedno pitanje ljudima iz poreske uprave , finansijske policije, trzisne inspekcije i inspekcije rada pod koju valjda spada i inspekcija za zastitu na radu:
    mnogi ce reci da nas izjeda korupcija? - mozda, ja bih stavio akcenat na to da u velikim firmama kao sto su metro , tempo, maxi i.... neznam nikog ko radi za 10 000 dinara i da je uz to neprijavljen na doprinose, ali sam zato svedok toga da u vise sitnih preduzeca koja zaposljavaju po 10-20-30-40-50 radnika ljudi rade za 10 000- 15 000 din i uz to neprijavljeni. sticajem okolnosti radim vec duze vreme u jednom preduzecu i znam da su od 30 radnika samo 5 prijavljena a niko nikad nije dosao da iskontrolise rad i uslove rada. Ne postoji odmor, ne postoji topli obrok , ne postoji bolovanje , ne postoji stimulans za rad , zastita je takva da ako se povredite sami snosite posledice.
    Molim one koji znaju za neki ovakav sajt na kome se moze prijaviti zloupotreba radne snage ( radnika) da mi odgovore tj posalju poruku sa adresom na koju da se obratim. unapred hvala.

Напишите коментар