Влада продаје Комерцијалну банку

У згради Владе Републике Србије потписан је 17. децембра 2009. године уговор о докапитализацији Комерцијалне банке (бр. 05-422-8372/2009-1) у износу од 120 милиона евра, између Републике Србије и међународних финансијских институција које је предводила Европска банка за обнову и развој. Пре техничког потписивања наведеног уговора, Влада Србије је извршила низ припремних радњи о којима се у јавности није говорило све док сви елементи докапитализације нису усаглашени. За сваку припремну радњу Влада Србије је усвајала посебан закључак, међу којима су се нашли и закључци са ознаком „строго поверљиво“, што само потврђује да је Влада овај посао делимично обавила у тајности.
Подсећања ради, након потписивања уговора, министарка финансија Диана Драгутиновић је изјавила да „Комерцијална банка није имала проблема са ликвидношћу, али је било потребе за повећањем њеног капитала, како би се одржало стабилно пословање и динамика раста“. Тада је такође министарка објаснила да Србија „има могућност да у наредне три године изврши докапитализацију и тако задржи своје учешће у банци које износи 42,6 одсто“. Непуних годину дана касније, тачније 20. октобра 2010. године, министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић је дословце рекао: „Један део новца од продаје Телекома, око 100 милиона евра, треба искористити за докапитализацију Комерцијалне банке. У супротном, Европска банка за обнову и развој би, у септембру 2012. године, могла постати већински власник Комерцијалне банке. То не смемо дозволити и у Влади постоји консензус да држава докапитализује Комерцијалну банку“.
Након ове изјаве министра Динкића, у јавности се стекао утисак да Влада Србије заиста жели да сачува већински власнички удео Републике Србије у Комерцијалној банци. Међутим из одредаба обимног уговора о докапитализацији Комерцијалне банке, до ког је дошла Пиштаљка, произлази савим другачији закључак. Наиме, пажљивим читањем одредаба уговора, долази се до закључка да је договорена приватизација Комерцијалне банке, без обзира на чињеницу да ли ће или не Влада Србије у остављеном року обезбедити финансијска средства и извршити докапитализацију. Дакле, приватизација Комерцијалне банке је неминовност, а само је питање да ли ће држава у тренутку приватизације полагати право на садашњих 42,6 одсто акцијског капитала у банци или не.
Све четири међународне финансијске институције су у тексту уговора означене заједничком одредницом МФИ, док је њихов пун назив: IFC Capitalization (Equity) Fund, L.P., основан од стране Међународне финансијске корпорације (САД), чланице Светске банке; DEG-Deutsche Investitions-und Entwicklunsgesellschaft mbH (Немачка), огранка државне банке KfW; Swedfund International AB, такође државне компаније из Шведске и Европске банке за обнову и развој (EBRD).
У преамбули уговора се истиче: (а) да су Комерцијална банка и МФИ склопиле уговор за упис одређеног броја конвертибилних преференцијалних акција у Комерцијалној банци; (б) да Република Србија признаје да упис конвертибилних преференцијалних акција од стране Међународних финансијских институција сходно Уговору о упису има за циљ да омогући циљ приватизације Комерцијалне банке; (ц) да МФИ признају да је циљ Републике Србије да приватизује Комерцијалну банку, како је наведено у „Стратегији за управљање акцијама банке у власништву Републике Србије за период од 2009-2012“ коју је усвојила Влада Републике Србије у мају 2009. године и доставила Међународном монетарном фонду; и (д) да Република Србија и МФИ намеравају да Комерцијалну банку треба развијати као банкарску групацију која послује на комерцијалним основама и којом се управља на бази здравих пословних принципа и да треба да одржава и проширује своју позицију као водећа банка на територијама на којима послује.
Рок из уговора који је остављен држави за докапитализацију власничког удела у Комерцијалној банци је 31. децембар 2012. године, односно то је крајњи датум за упис до 356.056 конвертибилних преференцијалних акција за плаћање у готовини цене уписа за Републику Србију. Минимална цена по којој је држава у могућности да изврши докапитализацију, односно упис је 23.759 динара за сваку конвертибилну преференцијалну акцију. Свако одлагање докапитализације за Републику Србију, увећава наведену цену и то по стопи од 15 одсто процената годишње (члан 4. „обавезе“, одељак 4.06 „Упис Републике Србије за конвертибилне преференцијалне акције“).
Такође за време овог трогодишњег „lock-up“ периода, који власти у Србији користе за премишљање да ли ће или неће држава инвестирати, уговор прописује да ниједан акционар неће продавати, пренети, ставити под терет или на други начин отуђити било коју од акција „без претходног писаног одобрења других акционара“. У том контексту се намеће логички закључак да, што Влада Србије више одлаже докапитализацију Комерцијалне банке (сразмерно свом власничком уделу), висина обавезне инвестиције се увећава сваке године за 15 одсто. Како је „lock-up“ период три године, то значи да је инвестициона обавеза за Републику Србију у децембру 2010. године (тренутно) увећана за 15 одсто, док ће у децембру 2011. године бити увећана за 30 одсто, а у децембру 2012. године за чак 45 одсто.
Иначе уговор дефинише тзв. „lock-up“ период као период који почиње са датумом закључења спорног уговора, 17. децембра 2009. и завршава се 31. децембра 2012. године. Овај период се изузетно може продужити до 31. децембра 2014. године, у случају да Република Србије достави МФИ обавештење о приватизацији „Комерцијалне банке“ до 31. децембра 2012. године. А уколико су МФИ прихватиле заједнички приватизациони план, „lock-up“ период ће се продужити до 31. децембра 2015. године, односно до датума који буде договорен за завршетак тзв. „Заједничког приватизационог плана“ (Члан 5. „пренос акција“, одељак 5.01. „задржавање акција“).
Све одредбе из уговора заправо потврђују тезу из преамбуле уговора, а то је да је суштински циљ и намера да се приватизује Комерцијална банка. Да се управо приватизација скрива иза уговор о докапитализацији Комерцијалне банке најбоље говори текст изјаве, односно обавештења о приватизацији који чини саставни део спорног уговора, односно његов „прилог бр.4“.
Наиме, МФИ које предводи EBRD су израдиле шаблон обавештења о приватизацији Комерцијалне банке, који власти у Србији само треба да прекуцају најкасније до 31. децембра 2012. године, да потпишу и упуте на адресу одређене МФИ:
„У горњем десном углу треба ставити меморандум Републике Србије“, испод уписати „датум“, затим адресу институције примаоца: „EBRD/Fond/DEG ili Swedfund“, као предмет написати „Веза: Обавештење о приватизацији Комерцијалне банке а.д. Београд“ и преписати следећи текст: „Поштовани, Република Србија овим путем обавештава МФИ да намерава да изврши приватизацију Комерцијалне банке а.д. Београд, а тиме исход приватизације да буде да Републике Србија више неће имати контролу над Комерцијалном банком (како је дефинисано у Уговору Акционара од (...) између осталих, МФИ и Републике Србије) са датумом од 31. децембра 2015. године или пре њега“. На крају треба написати „С поштовањем“ уз напомену аутора овог обрасца: „потписује одговарајући министар у Влади РС у име Републике Србије“.
Објективно говорећи, најзначајнији део уговора се односи на детаље приватизације Комерцијалне банке, те се у том контексту прецизира да ће акционари „међусобно сарађивати на стварању услова потребних за успешну приватизацију Комерцијалне банке до 31.12.2015. године“.
„Ради остварења овог циља, Република Србија ће учинити све што је у њеној моћи како би сачинила и реализовала заједнички план (Заједнички приватизациони план) за продају акција у власништву акционара јавним тендером или јавном понудом, у циљу привлачења квалификоване понуде за приватизацију“, наводи се у уговору и даље додаје: „Акционари су сагласни да ангажују угледну међународну фирму за пружање професионалних услуга, као што је угледна међународна инвестициона банка или рачуноводствена фирма (Заједнички финансијски саветник), која ће пружити савете у вези са Заједничким приватизационим планом“ (члан 5. „пренос акција“, одељак 5.06 „приватизација“).
Такође, у даљем тексту уговора се прописују и елементи које Заједнички приватизациони план, без ограничења, треба да садржи и то: поступак, предности/недостатке за Комерцијалну банку и прикладност различитих метода приватизације, укључујући и тржишну продају стратешком инвеститору и једну јавну понуду или низ јавних понуда на међународно признатој берзи или и/или на BELEX/u; Процену вредности Комерцијалне банке; Промене у структури корпоративног управљања Комерцијалне банке, које су потребне у оквиру припрема за за потенцијалну приватизацију Комерцијалне банке; прописе који могу да утичу на приватизацију Комерцијалне банке; спровођење приватизације, идентификацију потенцијалних инвеститора, реализацију кампање и презентације, припрему информатора за потенцијалне инвеститоре, израда свих уговорних докумената и обезбеђивање усаглашености свих понуда са критеријумима квалификованости (члан 5. „пренос акција“, одељак 5.06 „приватизација“, тачке „а“ и „b“).
Уговором се даље разрађује да су акционари „дужни да обезбеде да Комерцијална банка плати хонорар за ангажовање Заједничког финансијског саветника и његове трошкове“ и додаје: „акционари су сагласни да све награде Заједничком финансијском саветнику за успешно обављен посао одбијају од бруто прихода продаје, сразмерно продатим акцијама“. Такође, акционари „прихватају да раде са Заједничким финансијским саветником и да се са њим консултују у вези са Заједничким приватизационим планом“ (члан 5. „пренос акција“, одељак 5.06 „приватизација“, тачке „c” и „д“).
Међутим, да у извесној мери постоји журба да се у припремне фазе приватизације Комерцијалне банке крене што пре, говре следеће одредбе уговора: „Република Србија ће МФИ до 20. јуна 2011. године доставити нацрт предлога пројектног задатка за ангажовање Заједничког финансијског саветника (...)“, „Република Србија ће уложити разумне напоре за предузимање потребних корака, ради покретања јавног конкурса за ангажовање Заједничког финансијског саветника објављивањем позива за достављање понуда до 30. новембра 2011. године у листу Financial Times (или сличним медијским публикацијама)“, „Република Србија ће МФИ упутити Обавештење о приватизацији до 31. децембра 2012. године“, као и одредба: „Република Србија ће МФИ доставити нацрт предлога Заједничког приватизационог плана до 30. септембра 2013. године и тај нацрт ће бити основ за разматрање и консултовање са акционарима. Република Србија ће учинити све што је у њеној моћи да Нацрт заједничког приватизационог плана буде прихватљив другим акционарима“.
Тај план ће бити такав да приватизација може оправдано да буде окончана до 31. децембра 2015. године и да има утврђен рок који пада на тај дан или пре тог дана. Што се тиче рока, он може да буде продужен само у изузетним околностима, уз писану сагласност Републике Србије и МФИ. Такође, у случају тендерске продаје Нацрт заједничког приватизационог плана мора да садржи обавезу Републике Србије да наложи Заједничком финансијском саветнику да изврши независну процену Комерцијалне банке и да да поступак надметања спроведе отворено и на основу обавезних критеријума квалификованих понуђача које акционари међу собом договоре. Република Србија ће доставити МФИ коначну верзију Заједничког приватизационог плана до 31.12.2013. године, а свака МФИ ће у року од 30 дана од достављања, обавестити Републику Србију да прихвата План и тиме пристаје на сарадњу у његовој реализацији, или да га не прихвата, са образложењем разлога за неприхватање Плана (члан 5. „пренос акција“, одељак 5.06 „приватизација“, тачке „e”, „f“, „g“, „h“, „i“).
Дакле, намеће се питање зашто Влада Србије крије од јавности чињеницу да је предстојећа приватизација Комерцијалне банке практично договорена кроз уговор о докапитализацији, који је 17. децембра 2009. године потписан у Београду?

ПРИЛОЗИ

Уговор акционара (страна 1), (страна 2)

Закључак Владе о усвајању уговора из децембра 2009.

Закључак Владе из фебруара 2009. о формирању делегације за преговоре са ЕБРД

Закључак Владе из септембра 2009. о докапитализацији Комерцијалне банке

Формулар – обавештење о приватизацији

Одељак из уговора који се односи на приватизацију (страна 1), (страна 2), (страна 3)

Потписи на уговор (страна 1), (страна 2)
 

Ознаке:

комерцијална банка, влада, приватизација

Везани чланци:

• Нека Влада објави документа о Лукоилу ако нису тајна Пиштаљка захтева од Владе Србије да објави сва документа везана за продужење гаранције Лукоилу и упозна јавност са условима под којима се у име грађана обавезала да ће надокнадити штету која би могла да настане због судског спора с Ином
• Прећутани Владин документ о Лукоилу Пиштаљка објављује информацију на основу које се Влада Србије у октобру 2008. обавезала да ће новцем грађана платити евентуалну штету ако Ина добије спор против Лукоила
• Агенција попустљива према министру Обичним грађанима овакво непоштовање прописа се не толерише. Ни за министра не би смела да важе друга правила. Забрињавајућа је попустљивост независног тела за борбу против корупције према министру у Влади Србије
• Не продајемо Комерцијалну, за сада У кабинету министра економије кажу да ће Комерцијална банка “до даљњег бити у већинском власништву државе, и тако би требало да остане и у наредним годинама”. Кабинет није демантовао информацију Пиштаљке да се Влада обавезала да ће највећу српску банку продати до 2015. године
• Комерцијална банка кажњена због сумњивих трансакција Привредни суд казнио Комерцијалну банку и њену директорку Сектора платног промета јер нису прикупили обавезне податке о клијентима – фирмама Миодрага Костића и Петра Матића. Банка Управу за спречавање прања новца није обавестила о сумњивим трансакцијама Луке Београд, Имлека, Књаза Милоша...
• Консултанту за ЈАТ ервејз исплаћено 49,9 милиона динара Министарство за инфраструктуру и енергетику je готово десет месеци категорички одбијало да обелодани текст уговора који је закључен са предузећем Дилојт. Ово није први пут да консултанти пружају своје услуге без успеха, да за то држава плаћа велике своте новца, а да ЈАТ ервејз и даље послује са губицима
• Велефарму стечај, директору бонус од 250.000 евра Највећи дистрибутер лекова у Србији у минусу је од фантастичних 327 милиона евра, а 6. фебруара покренут је претходни стечајни поступак над главним предузећем у холдингу. То ипак није сметало директору Маркусу Рајнекеру да себи исплати бонус од 250.000 евра
• Две године штрајка због уништавања фабрике Нови власници фабрике Застава ПЕС у Сурдулици нису испунили обавезе из купопродајног уговора, производња је замрла, па је Агенција за приватизацију раскинула уговор. Међутим, Влада Србије је поништила ту одлуку. Радници који штрајкују од маја 2010. тврде да су за уништавање фабрике одговорни политичари
• Како је уништена највећа суботичка фабрика После продаје Севера аустријском АТБ-у укинут је већи део програма фабрике, преко 700 машина је проглашено нефункционалним и продато, а отпуштено је 1.700 радника. За ове злоупотребе нико није одговарао
• Влада прећутала да је продужила гаранције Лукоилу Влада пристала да до 2013. плати евентуалну штету по тужби Ине. Главни разлози: правна сигурност страних инвеститора и потреба да се приватизација убрзано оконча “у циљу даљег спровођења реформи”
• Доктори против корупције: Влада легализује сукоб интереса Изменама закона предложено брисање члана којим је државним лекарима одређен рок од три године да престану да раде у приватној пракси
• Десет година (не)успеха у борби против корупције Није истражено порекло новца ниједног купца друштвене имовине, председници општина траже мито од власника приватних фирми, рекли су учесници округлог стола
• Корупција у продаји Телекома Влада крије документа о продаји Телекома, што појачава сумњу да се ради о корупцији, упозорили су учесници трибине Пиштаљке
• Сто стручњака против продаје Телекома Нови страни власник ће највероватније отпустити велики број радника, док ће будућност електротехничких и електронских факултета у Србији и Републици Српској бити доведена у питање
• Уставни суд: Скупштина да се изјасни о спорном закону Уставни суд затражио од Народне скупштине мишљење о Закону о подстицању грађевинске индустрије у условима економске кризе, којим је Влади омогућено да уговара послове директном погодбом, без поштовања Закона о јавним набавкама
• Влада признала: Узбуњивачи нису заштићени У одговорима на Упитник ЕК наведено да заштита дувача у пиштаљку није потпуна, јер не обухвата све ситуације у којима је оправдано пружити заштиту
• Пилоти: Права за летење вреде до 300 милиона евра Само право за слетање на аеродром Хитроу у Лондону вреди 40 милиона евра. Од 2014. вредноваће се и слотови за Амстердам, Диселдорф, Франкфурт и Париз. Процењује се да укупна вредност слотова износи између 250-300 милиона евра. Ова права не могу се пренети на нову компанију, тврди синдикат пилота
• Белешкe звиждача: У септембру наставак суђења Бојану Кришту Уколико се докаже да је бивши директор ЈП Аеродром „Никола Тесла“ одговоран за кршење Уредбе о начину и контроли обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима, прети му новчана казна од 5.000 до 200.000 динара, а предузећу од 30.000 до 3.000.000 динара
• Заборављена афера „Ушће“ Епилог афере назване „Ушће“ и грубих рачуница да је буџет града Београда остао ускраћен за више од 30 милиона евра још увек је неизвестан
• Фирма министра Дулића послује са 70 буџетских институција Управа за трезор евидентирала више од 1100 трансакција, вредности око 24,4 милиона динара, које је у корист предузећа „Dg comp. računari“ извршило 70 државних органа и установа
• Заштита узбуњивача у приватном сектору Српски дувачи у пиштаљку у приватним фирмама углавном пријављују неправилности у приватизацији, речено је на округлом столу Пиштаљке. Неопходно је да права узбуњивача и у приватном сектору буду заштићена законом, закључили су учесници