Како застарева случај корупције

У Првом основном суду у Београду 2. новембра 2010. године „окончано“ је суђење педагогу Драгану Вујовићу (1947) и професору биологије Ратомиру Вранешу (1944) из Београда. Међутим, пуна истина о њиховој умешаности у корупцију никада неће бити утврђена, обзиром да је суд донео пресуду којом је оптужница јавног тужиоца одбијена „због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења“. Наиме, јавни тужилац Трећег општинског јавног тужилаштва је 18. октобра 2007. године подигао оптужни предлог којим је Вујовићу стављено на терет извршење кривичног дела „злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању“, док је Вранешу на терет ставио кривично дело „злоупотребе службеног положаја“.
Према наводима из оптужнице, овај тандем просветних радника је, у више наврата током 1999. и 2000. године, омогућавао средњошколцима незаконит смештај у Дом ученика „Карађорђе“ у Београду и за то узимао мито. Тужилац пише да су поједини родитељи, чија деца нису имали довољан број бодова на ранг-листи за пријем у дом, морали да издвоје познамашне своте новца, како би њихово дете, мимо конкурсне листе и законске процедуре, ипак добило смештај у ученичком дому.
„Током 1999. и 2000.године, у Београду, у улици Радоја Домановића бр.в27, у просторијама Дома ученика средњих школа „Карађорђе“, искоришћавањем свог службеног положаја, у намери да себи прибави какву корист, а у чему му је са умишљајем помогао окривљени Вранеш Ратомир, тако што је окривљени Вујовић, лично или посредством Вранеша, запосленог као васпитача у РЈ Дом „Карађорђе“, захтевао од оштећених да му предају поклоне – девизе, чије износе је лично опредељивао, да би након конкурса Министарства просвете, уписао ученике средњих школа у Дом „Карађорђе“ и тако оштећенима омогућио смештај и исхрану у Дому ученика средњих школа за предстојећу календарску годину“, наводи јавни тужилац у оптужници против Вујовића и Вранеша.
Према наводима оптужнице, тадашњи управник Драган Вујовић је „од оштећеног ученика Горана Кљештана, неутврђеног дана крајем 1999. године, примио 100 ДЕМ, а неутврђеног дана крајем 2000. године 400 ДЕМ и другу корист – поклон у виду печеног прасета, плаћен ручак, вечера и пиће у ресторану „Хајдук“ у Београду“. Затим је „од оштећеног Вукосава Рајковића, неутврђеног дана током јануара 2000. године, примио новац у износу од 200 ДЕМ“, док је од „од оштећене Светлане Пајић, неутврђеног дана током 2000. године, примио износ од 300 ДЕМ, ради смештаја у Дом њене ћерке, ученице Ане Пајић“. Тужилац је такође Вујовићу на терет ставио да је „неутврђеног дана током 2000. године, од оштећеног Петра Ломића, примио новац у износу од 500 ДЕМ на име смештаја у Дом његове унуке Иване Ломић“.
Када је реч о другооптуженом Ратомиру Вранешу, њему је тужилац на терет ставио то да је „дана 29. 10. 2000. године од оштећене Зорице Тијанић, примио износ од 350 ДЕМ, ради смештаја у Дом, сина оштећене Тијанић Зоране, по претходном договору са првооптуженим Вујовић Драганом“. Тужилац даље терети Вранеша да је „неутврђеног дана, крајем 1999. године, од оштећене ученице Јасмине Крнетић, примио износ од 300 ДЕМ, ради пријема и смештаја у Дом, а по претходном договору са првооптуженим Вујовић Драганом“. И на крају, Вранешу се на терет ставља то што је „неутврђеног дана, током 2000. године, од оштећене Милке Мудрић, примио износ од 300 ДЕМ на име смештаја у Дом ученика средњих школа "Карађорђе“, а по предходном договору са првооптуженим Вујовић Драганом“.
Све ове наводе из оптужнице којој је претходио истражни поступак, утврдили су службеници Министарства просвете који су извршили управни надзор над законитошћу рада Дома ученика средњих школа „Београд“, којем припада и Дом ученика „Карађорђе“. О резултатима извршеног надзора, службеници Министарства просвете су 23. децембра 2002. године сачинили Записник (налаз) број: 021-02-00013/2002-05. У овом налазу се између осталог описује и то како је случај „рекетирања ученика“ од стране оптужених просветних радника Вујовића и Вранеша отворен, као и волшебан начин на који је исти „затворен“.
Наиме, тадашњи генерални директор београдских ученичких домова Бранко Вујић је 15. новембра 2000. године, поднео захтев за покретање дисциплинског поступка против Драгана Вујовића, управника Дома ученика „Карађорђе“ у Београду, због основане сумње да је учинио тежу повреду радне обавезе. Директор Вујић је затим 28. новембра 2000. године свој захтев допунио, тако што је тражио да се одговорност Вујовића прошири, јер постоји основана сумња да је повредио радну обавезу и радну дисциплину, тако што је „преко Марије Радошевић и Драгутина Ђукановића, захтевао и примио поклон у виду ДЕМ, а да се према извесном Ломић Петру непримерено и недостојно понашао“. На бази овог захтева, директор Бранко Вујић је истог дана донео решење о привременом удаљењу Вујовић Драгана са радног места управника у Дому ученика „Карађорђе“, и то до окончања дисциплинског поступка. На такву одлуку генералног директора Драган Вујовић је преко свог адвоката упутио жалбу, међутим његова жалба је одбијена као неоснована.
Само дан раније, 14. новембра 2000. године, директор Бранко Вујић је у циљу утврђивања одговорности, поднео захтев за покретање дисциплинског поступка против Ратомира Вранеша, васпитача у Дому ученика „Карађорђе“. Васпитач Вранеш се сумњичио за тежу повреду радне обавезе, јер је према наводима дисциплинског захтева „неосновано прибавио противправну материјалну корист на раду и у вези са радом, тако што је од ученице Ђуровић Јелене, за услугу смештаја у дом за школску 1999/2000. годину примио 350 ДЕМ, а за исту услугу за школску 2000/2001. годину примио 350 ДЕМ, што укупно износи 700 ДЕМ“. Због тога је директор Вујић донео решење којим је Вранеша привремено удаљио са радног места васпитача, све до окончања дисциплинског поступка.
Покретање дисциплинских поступака је био довољан разлог да директор Дома ученика средњих школа „Београду“ Бранко Вујић 17. новембра 2000. године против Драгана Вујовића и Ратомира Вранеша поднесе кривичне пријаве Трећем општинском јавном тужилаштву у Београду. У пријавама је детаљно описан начин на који су тада осумњичени, касније оптужени, а на крају ослобођени, Вујовић и Вранеш „рекетирали“ ученике и њихове родитеље. У пријавама се између осталог наводи и да је захтевани и примани новац на име мита, до оптуженог Вујовића стизао преко Ђукановић Драгутина и Радошевић Маре, запослених радника у Дому ученика „Карађорђе“.
Дисциплински поступак против Драгана Вујовића је окончан 28. децембра 2000. године, а против Ратомира Вранеша 29. децембра 2000. године. Обојици је због теже повреде радне обавезе изрекнута мера престанка радног односа. Због оваквих одлука, односно због престанка радног односа у Дому ученика „Карађорђе“ у Београду, Вујовић и Вранеш су Трећем општинском суду у Београду, поднели тужбу против Дома ученика.
Недуго затим, 16. маја 2001. године је у Дому ученика средњих школа “Београд“ дошло до кадровских промена, па је на место генералног директора уместо Бранка Вујића, тадашња Влада Србије за в.д. директора поставила Мираша Томовића. У међувремену је поступање по кривичним пријавама против Вујовића и Вранеша, од Трећег општинског јавног тужилаштва преузело Окружно јавно тужилаштво у Београду (ОЈТ), да би на крају предмет поново био враћен Трећем општинском јавном тужиоцу.
Док је ОЈТ водило поступак против Вујовића и Вранеша, овај правосудни орган се 28. децембра 2001. године дописом обратио директору Дому ученика средњих школа „Београд“. Од новоименованог директора Мираша Томовића су затражене неопходне информације и копије документа које су биле битне за даље вођење поступка, а у циљу утврђивања кривичног дела злоупотребе службеног положаја и примања мита. Како новоименовани директор Мираш Томовић није одговорио на овај затев, ОЈТ је 31. маја 2002. године на адресу Дома ученика послало нову ургенцију. Међутим, Томовић није одговарао ни на ову ургенцију тужилаштва, па је ОЈТ свој исти захтев поновило 18. септембра 2002. године. Ову ургенцију је директор Томовић такође игнорисао па му је ОЈТ исти захтев упутило 10. децембра 2002. године, уз напомену “да им се хитно достави тражени извештај, а уколико то не учини у року од 30 дана, биће принуђени да о његовим неактивностима по закону, обавесте Министарство просвете и органе управљања Дома ученика“.
Осим што је игнорисао захтеве ОЈТ-а да се том органу доставе потребне чињенице ради даљег процесуирања Драгана Вујовића и Ратомира Вранеша, Мираш Томовић је по преузимању дужности в.д. директора Дома ученика, предузео апсурдан корак. Наиме, Томовић је 4. јуна 2001. године потписао Споразум о вансудском поравнању (број:334) са Вујовићевим и Вранешевим пуномоћником, адвокатом Желимиром Жунићем. Овим споразумом, Дом ученика се обавезао да у радни однос одмах врати Вујовића и Вранеша и да им у року од 15 дана исплати све заостале зараде и примања која су изгубили у току вођења и након окончања дисциплинског поступка. С друге стране, Вујовић и Вранеш су се обавезали да одмах пред Трећим општинским судом повуку своје тужбе против Дома ученика.
Овакав поступак тадашњег директора Мираша Томовића није био разумљив ни службеницима Министарства просвете који су вршили управни надзор у Дому ученика средњих школа „Београд“. „Није јасно због чега је Дом ученика са наведеним радницима закључио Споразум о вансудском поравнању с обзиром на природу повреда радних обавеза, врсту кривичних дела и врсту делатности Дома ученика“, констатује се у инспекцијском налазу који датира још од 23. децембра 2002. године. Дакле, са становишта позитивних прописа заиста се не може објаснити чињеница да просветни радници Вујовић и Вранеш у радни однос у Дому ученика нису враћени одлуком суда, већ фамозним споразумом коју су направила са тада новоименованим директором.
Чињеница да случај просветних радника Вујовића и Вранеша ни после десет година није добио епилог на суду, озбиљно намеће питање: ко је због тога одговоран? Да ли то можда има везе са чињеницом да је Драган Вујовић у критичном периоду постао члан Главаног одбора једне тада владајуће странке? Како је могуће да се утврђивање кривице Вујовића и Вранеша, све до наступања застарелости, одуговлачи пуних 10 година и зашто је само за подизање оптужнице тужилаштву било неопходно чак 7 година?
А да парадокс буде већи, оптужница против Вранеша и Вујовића је подигнута 18. октобра 2007. године, након што је аутор овог текста Трећем ОЈТ упутио захтев за приступ информацији од јавног значаја са следећим питањем: „Из којих разлога је обустављен поступак против осумњичених лица у предмету КТ-900/00 и да ли је одлука о обустави поступка коначна, или је предмет још увек у обради?“. Дакле, очигледно је предмет против Вујовића и Вранеша у тужилаштву „сакупљао прашину“ све до оног тренутка када је то тужилаштво било приморано да образложи свој поступак. Оваква ситуација свакако намеће питање колико предмета у српском правосуђу доживи исти епилог као предмет Вујовић-Вранеш!?

Ознаке:

мито, тужилаштво, правосуђе

Везани чланци:

• Свето тројство корупције – политичар, полицајац и тужилац Финансирали смо културне и спортске манифестације, плаћање аутобуса за гласаче, да би после неког времена тражили од нас и кеш
• БИА бирала тужиоце Безбедносно-информативна агенција прикупљала податке о кандидатима за заменике јавних тужилаца и оцењивала ко је достојан за функцију. Те податке давала је члановима Државног већа тужилаца Владимиру Вукчевићу и Слободану Радовановићу, наводи се у записнику са седнице ДВТ одржане 3. новембра 2009.
• Шабић: ДВТ не негира да је користило податке БИА Обрада података о било чијој личности, без знања оног о коме се ради, дозвољена је само када је то законом изричито предвиђено. Није спорно да тужилаштва, у сврху борбе против криминала и ради заштите безбедности државе, могу прибављати и прибављају податке од БИА. Али, ДВТ није тужилаштво, није никакав орган гоњења
• Стоп корупцији у полицији Независни полицијски синдикат Србије (НПСС) уз помоћ Пиштаљке креће у акцију Стоп корупцији у полицији. НПСС позива све запослене у МУП-у да пријављују корупцију и злоупотребе унутар тог министарства
• Подршка акцији Стоп корупцији у полицији Начелник Сектора унутрашње контроле МУП-а Драгољуб Радовић подржао акцију Независног полицијског синдиката Србије, која је покренута у сарадњи са Пиштаљком
• Биљана Мраовић ослобођена, Војислав Брајовић кажњен Прекршајни суд у Београду казнио познатог глумца и саветника председника Тадића са 15.000 динара због кршења Закона о заштити података о личности, док је нереизабрана судија Биљана Мраовић ослобођена кривице по приватној тужби за клевету
• Под истрагом врх министарства здравља Министарство је 2005. покренуло поступак јавне набавке санитетских возила. Та возила никад нису испоручена, иако су била плаћена авансно
• Подршка полицајцима у борби против корупције Независни полицијски синдикат Србије (НПСС) сматра да је корупција у полицији последица малих плата и лошег положај полицајаца у друштву. Пиштаљка охрабрује припаднике Министарства унутрашњих послова да пријаве корупцију на својим радним местима
• Поражен сам – закон штити криминалце Да могу да вратим време ја све ово не бих поново урадио. Врх власти не само да се не бори против корупције, он је и подстиче тиме што не реагује, каже најпознатији српски узбуњивач Горан Милошевић
• Морала сам да бирам између новца и живота свог оца Пријавила сам давање, односно примање мита, а оптужена сам за извршење кривичног дела. Нисам крива, испунила сам последњу жељу свог оца – он је од мене то тражио, каже Сузана Вукашиновић-Весић чији је отац умро после операције за коју је она морала да подмити лекара. Суд је хирурга ослободио кривице за примање мита, а Сузану Вукашиновић-Весић осудио
• Борко Јосифовски: Можда је лудост, али изборићу се Тврдили су да сам обрукао Хитну помоћ, да сам срамота за здравствену струку. Осим што су ми претили смрћу, обећавали су да ће тако исто завршити и моја породица. Желели су да ме потпуно згазе али ја им то нисам дозволио, каже бивши директор београдске Хитне помоћи који је 2006. јавно рекао да су неки лекари повезани са погребним предузећима