Да није Агенције да нас заштити, не знам шта би било

16.01.2014

Сведочење узбуњивача: Александар Милосављевић, Специјална болница „Сокобања“

Коју сте врсту корупције пријавили, коме сте је пријавили и када? Због чега сте то урадили?

Ја сам то први покренуо 2008. године, па смо онда наставили да се боримо преко синдиката. У међувремену сам постао председник синдиката и то сам и данас. Био сам помоћник директора Специјалне болнице „Сокобања“ за лечење плућних болести, само три месеца 2007. и 2008. године. Нисам могао више да издржим када сам видео о чему се ради. Сад сам интерниста у коронарној јединици. Тражили смо да нам директорка покаже колика су јој лична примања, а четири синдиката су наставила да инсистирају да нам се доставе те информације. Ступили смо у законски штрајк и носили смо беџ на коме пише ,,Синдикати Штрајк“. Друго, постоје неправилности у спровођењу јавних набавки. Дошао сам, на пример, до документа о набавци лексана, чија је цена 631 динар, а болница га набавља за 1132 динара. Такође, један кревет код нас кошта 625 хиљада, а не може да прође на врата, већ мора да се развали да би се унео у просторију. Треће, директорка доноси одлуке сама, без консултовања стручног савета. Едукација нам је укинута, а на семинаре иде само директорка и подобни људи. Било је ту још злоупотреба: преко рачуноводства директорка је пребацивала новац са синдикалног на општи рачун, па онда људима враћала новац кроз плате. Осим Агенције за борбу против корупције, обраћали смо се Министарству здравља, Заштитнику грађана и Поверенику.

Главни мотив је био то што смо видели да се велика количина новца троши нетранспарентно. На пример, код нас се више пута кречи зграда, а тај посао увек добију исте приватне фирме. Такође, набавка здравствених уређаја, ултразвука. Наручују се искључиво преко једне фирме, то се плаћа много, а за тај новац не добијемо квалитетну опрему. Од 20 до 50 милиона динара не знамо где је отишло из наше фирме.

Како су на Вашу пријаву реаговали Ваши непосредни руководиоци?

То је био ужас. Били смо претрпани послом, док је председник Управног одбора седео и читао новине. Директорка је тражила од пацијената да пишу тужбу против доктора, онда су нам стизале лажне пријаве, па су нас приводили и у полицију. Не добијамо слободне дане, годишњи одмор, могућност да одемо на едукацију.

Како сте сазнали за могућност да од Агенције за борбу против корупције добијете статус узбуњивача?

Обратили смо се за заштиту права синдикату у Београду, они су се заузели за нас да нам све то правно регулишу.

Како су Ваши надређени реаговали кад их је Агенција обавестила да сте Ви добили статус узбуњивача? Да ли сте трпели неку врсту одмазде? Да ли је Агенција успела да спречи ту одмазду?

Добили смо упозорење пред отказ, па суспензију. Да није Агенције да нас заштити, не знам шта би било. Неки људи су добили отказ, па већ два пута враћани на посао.

Да ли су Ваши наводи о корупцији истражени?

Истраживала је полиција, али се то заташкава. Локална полиција долази код директорке на ручкове и брифинг. Инспектори се плаше да јој се не замере. Против директорке је поднето 38 кривичних пријава, што јавних, што анонимних. Када инспекција дође, оду на ручак са директорком, онда им она издиктира шта да напишу и они оду. Платила је из буџета и две казне, једну од 20.000, другу од 180.000 динара зато што није одговорила на захтеве за приступ информацијама од јавног значаја.

Да ли бисте поново пријавили корупцију?

Поново бих пријавио, јер сам тако васпитан. Живим на селу, поштено, нисам купио диплому као појединци.

Шта сматрате највећом потешкоћом у процесу кроз који сте прошли?

У болници је уведен видео-надзор, али не због пацијената, већ због нас. Мери нам се време и контролишу нас куда се крећемо, чак и када идемо у тоалет. Онда, забрањено нам је да улазимо у поједине просторије: у лабораторију и микробиологију. Колеге смо, а не смемо на послу да разговарамо, што је апсурдно.

Ко Вам је највише помогао? Од кога сте очекивали помоћ, а он Вас је разочарао?

Помогао нам је Синдикат „Солидарност“ у Београду, повереник Шабић и Агенција за борбу против корупције. Заменик министра здравља нас је јавно подржао и рекао да ће да упозори министарку на махинације које се догађају код нас. Подршку нам је дао председник општине и све странке у Сокобањи, сем СНС-а који су нам дали неку немушту подршку због тога што су неки чланови СНС код нас у Управном одбору.

Са друге стране, секретар у Министарству здравља је након разговора са директорком постао њен велики заштитник. Након тога, отишао је на разговор са једним од наших штрајкача и скинуо му беџ са ревера. Ту се види да ова прича сеже много даље од Сокобање, до Министарства здравља. Такође, иако смо захтевали, нису нам омогућили да разговарамо са министарком здравља.